Integracije
12. 04. 2013
Dežer:još ima šanse
Beograd - Još nisu izgubljene sve šanse da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom, izjavio je predstavnik delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer i dodao da se nada da će se to i dogoditi pre avgusta kada se okončava njegov mandat u Srbiji.
„Šanse su još uvek tu. Definitivno. Zato što je mnogo napora uloženo na obema stranama. Koliko po pitanju dijaloga, tako i na polju reformskih procesa. Sada je potrebno finalizovati stvari, pronaći adekvatan dogovor i onda preći na implementaciju. Tako da ih ima. Mi imamo dobar momentum, i ne bi trebalo da ga izgubimo“, rekao je Dežer u intervjuu Radio Slobodna Evropa.
Dežer je istakao da je dogovor Srbije i Kosova prvi je naredni korak koji mora biti postignut ukoliko Srbija želi da dobije datum za početak pregovora.
On je naglasio da je u taj proces uloženo puno napora, te da ne treba biti pesimističan.
„Još uvek pokušavamo da postignemo dogovor. Napori su učinjeni u tom pravcu. Ne bi trebalo da budemo pesimistični po tom pitanju, imamo još vremena i šansi za kretanje u dobrom pravcu".
Naravno, kako je rekao "ono što je jako bitno jeste da vidimo i implementaciju ovog i drugih dogovora. Uostalom, iz velikog broja zaključaka Evropskog saveta iz prošle godine.
Dosta je pitanja na koja takođe moramo ukazati kao što su pitanje telefonskog saobraćaja, električne energije, a takođe moramo videti da se proces reformi produžava. To nije samo odluka za jedan dan ili jedno pitanje, to je proces i potrebno je da vidimo da taj proces ide napred, ocenio je on.
Prvi korak je da se pronađe dobar dogovor između Beograda i Prištine u predstojećim danima“, zaključio je Dežer.
Članstvo u Evropskoj uniji (EU) nije nametanje, nije obaveza, to je slobodna odluka svake zemlje, da li hoćete da postane članica ili ne, da li hoćete da ostanete ili izađete, što je sada moguće po propisima Unije, rekao je danas šef Delegacije EU Vensan Dežer koji je članstvo u Uniji uporedio sa sklapanjem braka.
Verujemo da je Srbiji mesto u EU, zbog toga je ne ostavljamo samu, već joj pomažemo, naglasio je Dežer.
On je, u debati "Razgovor o Evropi" sa učenicima nekoliko srednjih škola, istakao da su poreski obveznici zemalja članica Unije pomogli Srbiji u prethodnih 12 godina sa 2,4 milijarde evra.
Dežer je rekao da je neophodno da Srbija ostvari veći napredak u brojnim oblastima, pre svega u ekonomskoj sferi, pravosuđu, borbi protiv kriminala i korupcije, borbi protiv diskriminacije, reformi medijskog sektora i administracije.
Prema njegovim rečima, o stanju u pravosuđu govori i podatak da se pred sudovima nalazi šest miliona slučajeva u zemlji koja ima 7,2 miliona stanovnika.
Sudski procesi traju po pet, 10, ponekad i 15 godina. I kada se te odluke donesu, one nisu pravosnažne, što je još jedan problem, ukazao je Dežer i istakao napredak u borbi protiv korupcije u proteklih nekoliko meseci.
Prema Dežerovoj oceni, najveći problem je nezavisnost sudstva, jer je postoji mnogo uticaja Vlade i parlamenta, a samim tim i političkih partija, na izbor sudija i tužilaca.
Potrebno je promeniti ovaj sistem, rekao je Dežer, navodeći da je prethodna reforma pravosuđa suštinski propala.
Učenike je zanimalo koliko EU ulaže u obrazovanje u Srbiji, kakve su šanse za školovanje u inostranstvu i šta je potrebno uraditi kako bi se obrazovni problem popravio.
Upitan da li će biti rešeno pitanje nostrifikacije diploma stečenih u zemljama članicama EU, Dežer je odgovorio da je o ovom problemu razgovarao sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem koji mu je obećao da će pronaći rešenje.
Dežer je istakao da je potrebno promeniti sadašnji sistem koji podrazumeva da se polažu dodatni ispiti, koji se plaćaju, kako bi diploma bila priznata u Srbiji.
On je ocenio da Srbija ima ogroman potencijal u znanju i da je staromodni sistem obrazovanja potrebno reformisati i uskladiti ga sa potrebama tržišta.
Dežer smatra da je predrasuda i mit da Srbija ulaskom u Uniju gubi tradiciju i običaje.
Ulazak u EU ne znači da ne možete proizvoditi rakiju i sir, rekao je Dežer i objasnio da je potrebno da ti proizvodi ispunjavaju evropske standarde o bezbednosti hrane, kako bi se našli na evropskom tržištu.
Govoreći o ekonomskim reformama, Dežer je naglasio da je potrebno promeniti sistem koji podrazumeva da poreski obveznici finansiraju firme poput Gelanike, Jata, Srbijagasa ili Elektroprivrede Srbije (EPS).
Kao dodatni problem on je označioe dug građana prema EPS od milijardu evra, što govori i o pravosuđu koje taj novac ne može da naplati.
Dežer smatra i da je penzioni sistem u Srbiji neodrživ, jer na jednog penzionera dolazi jedan radno sposoban građanin, dok je u EU taj odnos jedan prema tri ili četiri.
To je teška reforma, ali je neophodna, rekao je Dežer koji smatra i da je potrebna reforma zdravstvenog sistema koji je zbog sadašnjih subvencija takođe neodrživ.
Potrebno je mnogo političke volje i hrabrosti da se ovo uradi, rekao je Dežer.
On smatra i da je potrebno mnogo više diskusije o ljudskim pravima i toleranciji u Srbiji.
Dežer je precizirao da je potrebno poštovati prava LGBT osoba i o tome otvoreno razgovarati u školama, navodeći da mu je nastavnik u jednoj užičkoj školi, kada je pokrenuo tu temu u razgovoru sa učenicima, rekao da sa đacima u školi ne diskutuje o politici.
On je naglasio da je potrebno mnogo više pričati o problemu nasilja u srpskom društvu, posebno nasilju u porodici.
Govoreći o medijima, Dežer je naglasio da u Srbiji ima previše medija, pa se postavlja pitanje ko ih finansira i ko su njihovi vlasnici.
To su pitanja koja treba da budu rešena, Medijska strategija je usvojena 2011. godine i sada imamo dva zakona koja će ući u parlamentarnu proceduru i rešiti ovo pitanje.
U debati su učestvovali učenici Gimnazije u Lebanu, Srednje škole "Đura Jakšić" iz Rače, Poslovne škole iz Niša, Medicinske škole iz Leskovca, Srednjoškolskog centra "Nikola Tesla" iz Vršca, Srednje medicinske škole iz Beograda i Ekonomske škole "Nada Dimić" iz Beograda.
Nema komentara.