Region
09. 05. 2012
Mediji kontrolisani
Beograd - Mediji u regionu uglavnom nisu slobodni i kontrolu nad njima imaju država, političke elite, marketinške agencije i pojedinci bliski vlastima, rečeno je na okruglom stolu "Stanje medija u regionu", koji je organizovao list Republika, dok je beskamatno državno kreditiranje Tanjuga, radi praćenja izbora, označeno kao "novi skandal".
Većina medija u regionu, kako je ukazano, suočena je sa problemima netransparentnog vlasništva, ekonomskog i finansijskog uticaja države i političkih elita, marketinških agencija i pojedinaca bliskih određenim centrima moći.
Takođe je ocenjeno i da su javni radiotelevizijski servisi, u službi vladajuće političke elite, iako bi trebalo da služe javnom interesu i građanima. Glavni i odgovorni urednik lista Republika Zlatoje Martinov podseća i da Savet za borbu protiv korupcije ukazuje na veoma izražen problem netransparentnog vlasništva u medijima.
"Od 30 najvećih medija u Srbiji, njih 18, ili 60 odsto, imaju netransparentnu vlasničku strukturu", rekao je Martinov. Utvrđivanje pravih vlasnika izuzetno je teško, dodao je Martinov, jer su među njima i of šor kompanije, registrovane na Kipru ili u nekom drugom "poreskom raju". Martinov smatra da su vlasnici tih of šor kompanija uglavnom ili političari ili pojedinci bliski nekoj političkoj partiji.
Kao poseban problem sa kojim se suočavaju mediji u regionu, on je označio postojanje novinarske autocenzure. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović smatra da je uspostavljanje ovakvog sistema na medijskoj sceni Srbije počelo 6.oktobra 2000, dok je do perfekcije dovedeno u proteklih godinu, dve dana.
Prema njegovim rečima, u Srbiji 12 godina postoji odsustvo političke volje da se medijski sektor počne tretirati kao četvrti stub demokratije.
Država na smišljen način, zbog kontrole, održava ovakav sistem i krši zakone koji se odnose na regulisanje medijske sfere, što stvara dodatni prostor za pritiske na medije, upozorio je Obradović. Sistem otvorene represije na medije iz Miloševićevog vremena, prema oceni Obradovića, preobratio se u sistem stroge kontrole tokova novca, što je efikasniji sistem kontrole.
"U vreme Miloševića je, ipak, postojalo nekoliko medija koji su bili van uticaja države, dok danas nema nezavisnih i profesionalnih medija oslobođenih uticaja države, političkih stranaka i pojedinaca bliskih centrima moći", ocenio je Obradović.
On je podsetio da je država, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, od 1. januara 2012. godine bila dužna da primenjuje Zakon o kontroli državne pomoći koji zabranjuje svaku vrstu pomoći kojom bi se mogli narušiti odnosi na tržištu, što se odnosi i na medije.
"Radeći na Medijskoj strategiji, očekivali smo da će se država pridržavati tog Zakona, posebno kada je reč o tri novinske agencije u Srbiji, od čega su dve FoNet i Beta privatne, a Tanjug državna", napomenuo je Obradović.
Međutim, podsetio je Obradović, država je početkom tekuće godine prekršila Zakon i planirala sredstva za agenciju Tanjug. "Ovih dana smo imali novi skandal. Država je dala 17 miliona dinara beskamatnog kredita Tanjugu za praćenje izbora, što ne da je narušavanje odnosa na tržištu, već predstavlja favorizovanje jedne državne agencije na račun druge dve i vodi gašenju te dve agencije", naglasio je Obradović.
Novinar Televizije Osijek Jaroslav Pecnik rekao je da su mediji u Hrvatskoj uglavnom "neslobodni" i da zavise od vlasnika, oglašivača, političkih elita i tajkuna, koji "uvek verno služe svakoj vlasti i teraju novinare da služe interesima vladajućih stranaka".
On je dodao da je vlast u Hrvatskoj, zbog veće uticaja elektronskih medija, zainteresovanija za kontrolu televizijskih stanica, nego štampanih medija.
Nema komentara.