Region
20. 05. 2012
Hronologija i biografije
Beograd - Prvi direktni predsednički višestranački izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine.
Tada je za predsednika izabran lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Slobodan Milošević. Na tim izborima učestvovala su 32 kandidata, a Milošević je osvojio 65,34 odsto glasova.
Glavni protivkandidat bio mu je lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković.
Naredni predsednički izbori održani su zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima 20. decembra 1992. godine, kada je bilo sedam predsedničkih kandidata. Ponovo je pobedio Milošević. Ovog puta najozbiljniji protivkandidat bio mu je američki biznismen Milan Panić, kojeg je podržala cela opozicija.
U julu 1997. godine raspisani su predsednički izbori za 21. septembar, kada je učestvovalo 17 kandidata. U drugom krugu su protivkandidati bili socijalista Zoran Lilić i predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj. Republička izborna komisija proglasila je da je Šešelj osvojio više glasova, ali nije izabran za predsednika, jer je odziv birača bio ispod 50 odsto. Novi izbori raspisani su za 7. decembar 1997. godine, učestvovalo je sedam kandidata.
U drugom krugu je kandidat socijalista Milan Milutinović pobedio Šešelja. Opozicione stranke su bojkotovale izbore. Novi predsednički izbori raspisani su za 29. septembar 2002. godine. Među 11 kandidata, u drugi krug su ušli predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i tadašnji šef SRJ Vojislav Koštunica i kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Miroljub Labus.
U drugom krugu je pobedio Koštunica, ali nije postao predsednik, jer na birališta nije izašao dovoljan broj birača. Novi izbori raspisani su za decembar iste godine, ali drugog kruga nije ni bilo, jer je odziv birača bio ispod 50 odsto. Pošto je Milutinoviću istekao mandat u januaru 2003. godine, a predsednik nije izabran, predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić je preuzela dužnost vršioca dužnosti predsednika Republike i tada je raspisala nove predsedničke izbore za novembar.
Na izborima je bilo šest kandidata. Najviše glasova su dobili su zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić i kandidat DOS Dragoljub Mićunović, ali ni ovog puta predsednik nije izabran, jer je odziv birača bio ispod 50 odsto.
Početkom 2004. godine funkcioner DSS Dragan Maršićanin je postao predsednik Skupštine i time i vršilac dužnosti predsednika Srbije. Skupština Srbije je potom promenila Zakon o izboru predsednika Republike i ukinula cenzus od 50 odsto upisanih birača.
Maršićanina je na funkciji predsednika parlamenta i vršioca dužnosti šefa države, po izboru nove Vlade Srbije, zamenio potpredsednik G17 Plus Predrag Marković koji raspisuje predsedničke izbore za 13. jun 2004. godine.
U prvom krugu izbora, od 15 kandidata, najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić i predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić, koji pobeđuje u drugom krugu izbora 27. juna i postaje predsednik Srbije. U novembru 2006. godine promenjen je Ustav Srbije i donet Ustavni zakon, koji je predviđao da se izbori za predsednika Srbije moraju raspisati do kraja 2007. godine.
Izbori su održani 20. januara 2008. godine. Među devet kandidata, u drugi krug predsedničkih izbora ponovo su prošli Nikolić i Tadić.
U drugom krugu, održanom 3. februara, Tadić je ponovo pobedio Nikolića i obezbedio drugi mandat na funkciji predsednika Srbije.
Tadić je u aprilu ove godine podneo ostavku i skratio svoj mandat, koji traje do februara 2013. godine, kako bi u Srbiji istog dana bili održani predsednički, parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja zamenjuje predsednika Republike, raspisala je 5. aprila 2012. godine i predsedničke izbore, na kojima je 6. maja učestvovalo 12 kandidata.
U drugi krug izbora, koji se održava danas, ušli su Tadić sa 25,31 odsto i Nikolić sa 25,05 odsto glasova birača.
Biografije predsedničkih kandidata
Predsednički kandidat liste "Izbor za bolji život" i predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić rođen je 1958. godine, u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu, u oblasti socijalne psihologije na Katedri za kliničku psihologiju.
Učestvovao u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je bio hapšen. Član je Demokratske stranke od 1990. godine, u kojoj je obavljao funkcije sekretara Glavnog odbora i potpredsednika Izvršnog odbora DS.
Skupštini stranke 27. februara 2000. godine, izabran je za potpredsednika. Za predsednika DS biran je na XI Skupštini 22. februara 2004. godine, na XII Skupštini DS 18. februara 2006. godine i na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. godine.
Za predsednika Srbije izabran juna 2004. godine, a potom i reizabran 3. februara 2008. godine.
Predsednički kandidat liste "Pokrenimo Srbiju" i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić rođen je 1952.godine u Kragujevcu.
Po obrazovanju je master ekonomista.
Nikolić je završio Tehničku školu u Kragujevcu, a diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci, koja se 1991. godine ujedinila sa Srpskim četničkim pokretom Vojislava Šešelja u Srpsku radikalnu stranku (SRS).
Za predsednika SRS izabran je Šešelj, a Nikolić za potpredsednika.
Šešelj je 2003. godine otišao u Hag, pred kojim je optužen za ratne zločine, da bi Nikolić rukovodio strankom do unutarstranačkog sukoba i rascepa 2008. godine.
Nikolić je podneo ostavku 6. septembra 2008. godine na sve funkcije u SRS, posle čega je osnovao SNS.
Učestvovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića. Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova (47 odsto), ali nije postao predsednik zbog nedovoljne izlaznosti.
Na ponovljenim izborima 2004. godine u prvom krugu osvojio je najviše glasova, ali je u drugom krugu izgubio od lidera Demokratske stranke Borisa Tadića.
Na predsedničkim izborima 2008. godine, Nikolić je ponovo izgubio od Tadića u drugom krugu glasanja.
Nema komentara.