Region
17. 06. 2012
Pogoršan položaj novinara
Beograd - Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izjavio je da je proteklih godinu dana obeležilo dodatno pogoršanje socijalno-ekonomskog i profesionalnog položaja medija i medijskih radnika u Srbiji.
Obradović je na redovnoj godišnjoj Skupštini NUNS, predstvlajući izveštaj o radu ovog Udruženja od maja 2011. do maja 2012.godine, rekao juče da su prošle i u prvoj polovini ove godine nastavljene najdrastičnije restrikcije u medijskoj industriji.
"Vlasnici medija i njihovi menadžersko-upravljački timovi rešenja svojih finansijskih problema po pravilu nalaze u smanjenju proizvodnih troškova, što se najdirektnije ogleda u sve nižim platama i honorarima, uskraćivanju elementarnih radnih i socijalnih prava novinara i drugih medijskih radnika", rekao je Obradović.
On je istakao da sve gori, pa i ponižavajući uslovi za rad u medijima, najdirektnije pogađaju dostojanstvo medijskih profesionalaca, ugrožavajući i osnovne standarde novinarske profesije.
Prema njegovim rečima, u izveštaju "Medijske slobode u Srbiji u evropskom ogledalu", koji je napravljen u prvoj polovini 2012. godine u okviru zajedničkog projekta NUNS, ANEM, NDNV i Lokal presa, i uz finansijsku podršku organizacije Branitelji ljudskih prava, pokazuje da se od ukupno 27 pokazatelja za procenu medijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope, u Srbiji ostvaruju samo četiri.
"To su sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja", rekao je Obradović.
On je rekao i da drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i u oblasti radnosocijalnih prava i bezbednosti novinara.
Obradović je ocenio da su ova odstupanja dobrim delom posledica brojnih nedostataka i slabosti regulative, ali daleko više rezultat uticaja ekonomske moći i interesa velikih medijskih igrača i potrebe političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva.
On je rekao i da je istraživanje pokazalo da samo dva odsto od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom godine.
Sedamdeset dva odsto anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66 odsto da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti.
U toku pravljenja izveštaja, registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, među kojima devet fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i četiri smene glavnih urednika ili direktora medija.
Govoreći o sprovođenju Medijske strategije Srbije, Obradović je rekao da ne samo da direktno finansiranje medijske proizvodnje iz budžeta nije zaustavljeno, već je nastavljeno nesmanjenim intenzitetom.
"Najbolji primer za to je novinska agencija Tanjug koja i dalje, uprkos zaključcima Medijske strategije koju je prihvatila Vlada, dobija državnu pomoć iz budžeta, a bili smo svedoci i da im je mimo svih pravila, zakona i očekivanja odobren beskamatni kredit za praćenje izbora", istakao je Obradović i dodao da je Medijska strategija jedan od ozbiljnijih poslova koji ih očekuje.
Obradović je rekao da u ovom trenutku nemaju sa kim da razgovaraju u nadležnom Ministarstvu o sprovođenju Medijske strategije, već će to moći da urade tek posle formiranja nove Vlade.
On je naveo i da se mimo udruženja i stručne javnosti u Ministarstvu kulture i informisanja radi na zakonima o javnom informisanju, o elektronskim medijima i javnim servisima, i da je za sada nepoznanica sadržaj tih propisa.
Obradović je rekao da je Vlada potpuno ignorisala medijska udruženja i profesionalne asocijacije i da je formiranje radnih grupa za izradu ovih zakona bilo pod ingerencijom Ministarstva, bez ikakvih konsultacija sa predstavnicima udruženja.
Članovi NUNS usvojili su izmene i dopune Kodeksa novinara Srbije, u kojima se, između ostalog, navodi da novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure, da ne sme da prima ili traži materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija.
Takođe se navodi da je sa novinarskom profesijom nespojiv rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama.
Na Skupštini je istaknuta potreba formiranja reprezentativnog sindikata novinara, a zatim i potpisivanje opšteg kolektivnog ugovora.
Nema komentara.