Poverenik Rodoljub Šabić je upozorio da je Ustavom Srbije zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju si prikupljeni, osim za potrebe krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti, navodi se u sanašnjem saopštenju.

Samo nadležni organi imaju pravo i dužnost da se bave i obradom ličnih podataka prikupljenih od strane drugih subjekata u druge svrhe, ali samo u svrhu suzbijanja kriminaliteta i zaštite državne bezbednosti, a ne i van toga, pogotovo ne u "svrhu" plasiranja tih podataka u najširu javnost, upozorio je Poverenik.

U tom kontekstu, naglasio je on, krajnje je zabrinjavajuće da se u medijima pojavljuju enorman i sve veći broj ličnih podataka, pored ostalog, i po zakonu inače "naročito osetljivih podataka" iz medicinskih dosijea, ili rezultati poligrafskog ispitivanja, sadržaji iskaza svedoka i sl.

Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva "dozvolu" za kršenje etičkih principa profesije, ocenio je Šabić.

Ali, od državnih organa se s punim pravom očekuje mnogo više. Očekuje se, oni su u obavezi da pokažu neuporedivo odgovorniji odnos prema ličnim podacima građana, što pored ostalog podrazumeva i odgovornost pojedinaca koji se o te obaveze ogreše, istakao je on.

Poverenik podseća da zaštita podataka o zdravstvenom stanju ne podrazumeva samo generalnu zaštitu iz Zakona o zaštiti podataka, nego i izričitu posebnu zaštitu iz Zakona o pravima pacijenata, a za nadzor nad sprovođenjem tog zakona nadležno je Ministarstvo zdravlja.

Poverenik, u vezi sa konkretnim, ali i svakim drugim sličnim slučajem, upozorava da je pojavljivanje ličnih podataka u javnosti inkriminisano i Krivičnim zakonikom i da član 146 Krivičnog zakonika predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine.

Poverenik naravno ne treba i ne može da zamenjuje sve nadležne organe u izvršavanju njihovih nadležnosti i obaveza.

On pogotovo ne može da vodi krivične postupke, to je posao koji moraju da rade za to zakonom predviđeni organi, navodi se u saopštenju.

Sertić smatra da ipak treba sačekati otvaranje ponuda, jer se tek tada može imati jasna slika o sudbini Telekoma.

Dobar je signal da smo dobili šest ozbiljnih ponuda. Kako ćemo se mi kao vlada prema tome odnositi, zavisiće od mnogih elemenata koji su važni za budućnost Telekoma, rekao je Sertić

U svim kompanijama Telekoma zaposleno je 13.000 ljudi, a 30 odsto ih je višak, piše Blic.

Pajtić je, na sednici Glavnog odbora DS, rekao da novi Izborni program DS, "novi dnevni red za Srbiju, karakterišu dva epiteta-nada i hrabrost".

"Ovaj Program obuhvata i one tekovine koje smo od devedestih godina prihvatili kao osnovne tekovine DS, socijalnu pravdu, pravnu državu, demokratizaciju, modernizaciju, evropeizaciju srpskog društva", rekao je Pajtić.

Pajtić je rekao da je u izradi Predloga Izbornog programa DS učestvovalo više od 300 članova DS, stručnjaka i dodao da će biti organizovana i javna rasprava o njemu u kojoj će moći da učestvuju i građani i daju svoje predloge.

On je, obrazlažući Predlog Izbornog programa, rekao da je DS jedina stranka u ovoj zemlji koja zna šta radi i da će pokazati da ima rešenja za sve probleme u našem društvu.

Pajtić je rekao da se ovim Izbornim programom obraćaju svim građanima Srbije zalažući se za borbu protiv vladavine jednog čoveka.

"Koji god to čovek bio, ako volja, hir, ćef jednog čoveka zameni institucije to je pogubno po državu nezavisno od toga koje je ime i prezime tog čoveka i kojoj političkoj organizaciji pripada", rekao je Pajtić.

On je rekao da je DS protiv monopola, finansijskih oligarha, onih "ljudi koji kao pijavice isisavaju ekonomsku snagu našeg društva".

Pajtić je rekao da se ovim Programom obraćaju srednjem sloju građana u Srbiji koji je obespravljen i ponižen, a "njihov lični i porodični status zavisi od volje jednog čoveka koji, iako MMF to dozvoljava, ne želi da učini taj status boljim. On je rekao da se ovim Programom obraćaju mladima, inteligenciji, ženama, pripadnicima LGBT populacije i manjinskim etničkim grupama.

Pajtić je rekao da žele da pomognu poljoprivrednicima i naglasio da neće dozvoliti privatizaciju državnog poljoprivrednog zemljišta, a svi ugovori, koji budu potpisani ukoliko se usvoji predloženi zakon o poljoprivrednom zemljištu, biće poništeni.

On je rekao da će, kada dođu na vlast, penzionerima vratiti sredstva koja su im oduzeta smanjenjem penzija.

"Što pre padne ovaj režim to će pre početi vraćanje sredstava penzionerima", istakao je Pajtić.

On je rekao i da insistiraju na tome da porez na osnovne životne namirnice i lekove bude manji i porez na imovinu, kao i da se osnuje finansijska institucija za obnovu i razvoj koja će ulagatai u oblasti od kojih Srbija ima komparativne prednosti, kao što je razvoj malih i srednjih preduzeća.

Pajtić je rekao da će staviti akcenat na obrazovanje i zapošljavanje mladih.

Prema njegovim rečima, ne mogu da se izjednačavaju sektor javnih preduzeća i funkcioneri sa sektorom zdravstva, obrazovanja, kulture, bezbednosti i ne može da se od "minorne plate zdravstvenih radnika oduzima deset odsto".

Poništićemo ugovor o "Beogradu na vodi".Radi se o koruptivnom, bespravnom pravnom postupku kod koga je javni interes apsolutno podređen poslovnom, privatnom, ličnom okruženju Aleksandra Vučića, rekao je Pajtić i dodao da su leks specijalisi doneti samo da bi se okruženje premijera Srbije Aleksandra Vučića obogatilo.

Pajtić je rekao da privatizacija medija, umesto da je obezbedila depolitizaciju, dovela je do toga da je veliki broj medija kupila grupa ljudi oko Vučića i naveo da će kada dođu na vlast izvršiti reviziju privatizacije medija.

On je rekao da izborni sistem mora da se redefiniše, da bude personalizovan i da gradonačelnici budu izabrani direktno.

Pajtić je istakao da će međususedski odnosi biti prioritet politike DS i naveo da nisu pristalice priključivanja Srbije NATO.

Tražimo, insistiramo da se prilikom razgovora sa Prištinom vodi računa o očuvanju srpskih svetinja i o zaštiti ljudskih prava naših građana koji žive na Kosovu i Metohiji, rekao je Pajtić.

U ovom trenurku možemo da preuzmemo odgovornost u ovom društvu, daleko adekvatnije i bolje nego što to čini sadašnja vlast, poručio je Pajtić na debati "Evropska pitanja, srpski odgovor", koju je organizovala DS.

Kako je istakao, vlast u Srbiji danas deklarativno sporovodi politiku DS o približavanju Evropskoj uniji, ali na "pogrešan i rđav način".

Ne možeš sprovoditi politiku DS tako što ćeš osiromašiti građane, uspostaviti autoritarnu vladavinu jednog čoveka, tako što ćeš poništiti dostojanstvo ljudi, konstatovao je Pajtić.

On je dodao da zato građani treba da svojoj deci objašnjavaju da nije dovoljno kupiti diplome, jer to ne vodi ničemu i sramota je.

Sramota ja kad imaš takvog predsednika države, Vlade, ministre... To je trenutno stanje i moramo da ga promenimo što pre, rekao je Pajtić.

On je naveo da je u izradi novog izbornog programa DS učestvovalo više od 300 ljudi, od kojih osamdesetak doktora nauka, što, kako je naglasio, pokazuje da jedino DS može da obuhvati "onaj intelektualni kapacitet u Srbiji koji je najumniji, najkvalitetniji i najbolji".

Srbija se nalazi u bedi, i nikad više u našem društvu nije bilo beznađa i odlaska mladih ljudi iz zemlje, zaključio je Pajtić.

"U proteklih mesec dana pokrenuto je nekoliko sudskih postupaka protiv mog oca u vezi sa događajima od pre 15-25 godina, iz vremena režima Slobodana Miloševića, koji su bili davno okončani", napomenuo je Rodić.

Prema Rodićevim rečima, njegovog oca "ponovo optužuju u vezi sa aktivnostima kojima je od Miloševićevog režima spasavao štampariju u kojoj su se tada štampali svi srpski nezavisni mediji".

"Istovremeno", dodao je Rodić, "otpočeo je pritisak Poreske uprave prema zaposlenima u AMG nadležnim za finansije da se po svaku cenu pronađu neka dugovanja po osnovu poreza, iako AMG ne duguje niti jedan dinar poreza".

"U protekle tri godine ja i moje kompanije platili smo 1,2 milijarde dinara poreza. Ja lično takođe nemam nikakvih poreskih dugovanja, ali bez obzira na to, Poreska uprava je dobila nalog da po svaku cenu pronađe da sam dužan", navodi Rodić.

Prema njegovim informacijama, "sve ovo se radi po nalogu i pod pritiskom vlasti, koja je nezadovoljna pisanjem Kurira, Njuzvika i drugih naših izdanja".

Rodić u saopštenju poziva ministra finansija Dušana Vujovića, direktorku Poreske uprave Draganu Marković i ministra pravde Nikolu Selakovića da "zaustave ovu zloupotrebu državnih institucija na čijem su čelu i za čije postupanje su odgovorni".

"Predočavam da opisani pritisci i napadi predstavljaju nedozvoljeno i nezakonito gušenje slobode štampe i govora", naglasio je Rodić i podsetio da u proteklih pet godina, pa do pre mesec dana njegovog oca niko nije pozivao u vezi sa bilo kojim krivičnim postupkom.

"Poreska uprava nam je redovno izdavala potvrde da smo izmirili sve poreske obaveze i naše poslovanje prepoznato je kao transparentno i zakonito od strane svih državnih institucija", istakao je Rodić.

"Zloupotreba institucija do koje je sada došlo", prema njegovoj oceni, "očigledno je posledica objektivnog i istinitog informisanja koje vrše mediji u vlasništvu AMG".

"Ako su naši mediji objavili bilo šta neistinito, pozivam sva zainteresovana lica da to demantuju ili da zaštitu svojih prava ostvare u zakonom propisanom postupku", poručio je Rodić.

Niko nema pravo da guši slobodu štampe i slobodu govora zloupotrebom ovlašćenja Poreske uprave i konstruisanjem krivičnih postupaka, zaključio je Rodić.

Počasni gosti bili su potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden, predsednik Evropskog veća Donald Tusk i austrijski predsednik Hajnc Fišer.

SAD su čvrsto posvećene cilju Dejtonskog sporazuma - integraciji regiona u institucionalne strukture Evrope, rekao je Bajden na konferenciji za medije.

On je istakao da granice EU treba da objedine države ovog dela Evrope i izneo podatak da su SAD obezbedile više od 130 miliona dolara državama u regionu za pristupanje NATO.

Vrata NATO ostaju širom otvorena, a Hrvatska i Slovenija su pokazale da je to moguće. Podržavamo članstvo svih zemalja iz regiona u NATO savezu, kao i korake koje Srbija i Kosovo čine prema konstruktivnom dijalogu, kazao je Bajden, ocenivši da je reč o istorijskom činu.

Američki potpredsednik je ocenio da je Bosna i Hercegovina suprotan primer zaostajanja u procesu evroatlantskih integracija, jer reforme traju isuviše dugo.

Narod je zaustavljen jer su vođe previše spore. Nadamo se da će napretka biti i u Makedoniji i da će ona rešiti spor oko imena sa Grčkom, rekao je Bajen.

Prema njegovim rečima, posebno je važna saradnja u pitanjima energetske sigurnosti, a ni jedna država ne sme koristiti energiju da bi manipulisala drugim državama.

Tusk je istakao da je budućnost zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, a predanost tom procesu je veoma važno za mir i stabilnost regiona.

U zajedničkoj izjavi koju su potpisali svi učesnici skupa u Zagrebu navodi se da su se čelnici šest zemalja jugoistočne Evrope i lideri Hrvatske, Slovenije i Austrije složili da se otvorenim bilateralnim i regionalnim pitanjima treba baviti konstruktivno, u skladu s međunarodnim pravom i njegovim načelima.

Obvezali su se da će raditi na poboljšanju ekonomske saradnje i povezasnosti kroz regionalne infrastrukturne projekte, pri čemu će posebnu pažnju posvetiti energetskoj sigurnosti.

Dogovoreno je da je neophodan redovan dijalog na operativnom nivou između SAD, EU i država jugoistočne Evrope u borbi protiv globalnih bezbednosnih rizika.

Zaključeno je i da sadašnja migrantska kriza predstavlja dosad nezabelježen izazov sa humanitarnig i bezbednosnog aspekta i iziskuje dijalog i dogovor kako bi se bolje zaštitile spoljne granice EU.

Pored predsednika Srbije, Hrvatske i Slovenije, sastanku u Zagrebu su prisustvovali predsednici Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Đorđe Ivanov, Kosova Atifete Jahjaga, Albanije Bujar Nišan, kao i članovi Predsedništva BiH Dragan Čović, Bakir Izetbegović i Mladen Ivanić.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Džozefom Bajdenom u Zagrebu, u okviru sastanka „Brdo-Brioni“ procesa i ponovio stav da SAD podržava Srbiju u njenim naporima da sprovede reforme, kao i u težnji da postane punopravni član Evropske unije.

U saopštenju se navodi da je u srdačnom i otvorenom razgovoru sa Bajdenom, Nikolić istakao važnost saradnje u prevazilaženju izazova današnjice, među kojima je terorizam najveći.

Bajden se zahvalio predsedniku Nikoliću na doprinosu Srbije u prevazilaženju bezbednosnih izazova i ponovio stav da SAD podržava Srbiju u njenim naporima da sprovede reforme, kao i u težnji da postane punopravni član Evropske unije.

Bajden je podvukao da SAD podržavaju politiku koju vodi Nikolić i pozitivan odnos Srbije prema migrantskoj krizi i njenom doprinosu miru i stabilnosti u regionu.

Poverenik u saopštenju navodi da u prilog tome nedvosmisleno i najbolje govori činjenica da je planirani fond za plate zaposlenih u službi Poverenika za oko 30 odsto manji od fonda koji je Poverenik imao na raspolaganju tokom 2015. godine.

Nije sasvim jasno ko stoji iza ovog, budući da su saradnici Poverenika u komunikaciji sa Minstarstvom finansija dobili informacije da je "limit odredilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu".

Ali, ne ulazeći u raspravu o pravu jednog ili drugog ministarstva, da bez ikakvih konsultacija sa Poverenikom ovako radikalno pogoršava uslove za rad jedne nezavisne institucije, jedna stvar je očigledna sredstva koja se planiraju nisu dovoljna ni za plate već postojećeg broja zaposlenih u službi Poverenika, što znači da "kreatori" budžeta planiraju otpuštanja u službi Poverenika.

Takva koncepcija "kreatora" budžeta je u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću, ocenjuje se u saopštenju.

Poverenikm ističe da je dobro poznato da radi sa brojem zaposlenih koji je daleko manji od planiranog (59 odsto, a da je suočen s ogromnim, stalno rastućim brojem zahteva za zaštitu prava, te da je zbog toga nužan angažman još jednog broja saradnika, a nikako smanjenje već postojećeg broja.

Takva koncepcija "kreatora" budžeta u totalnoj je suprotnosti sa nizom strateških dokumenata Vlade i Skupštine

Poverenik smatra da je očigledno da iza ovakvog planiranja budžeta stoje neprincipijelni motivi.

Nezavisno od toga naglašava da bi "kreatori" budžeta osim o tome da ovakvim planiranjem najozbiljnije ugrožavaju funkcionisanje institucije Poverenika, morali da vode računa i o tome da svrha "fundamentalnih" dokumenata nikako nije, bar ne bi smela biti, (samo)obmanjivanje, ističe se u saopštenju.

Koalicija za nadzor javnih finansija pozvala je danas Vladu Srbije da hitno odustane od namere da planirani fond za plate zaposlenih u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti smanji za gotovo 30 odsto u odnosu na 2015. godinu. 

Takva odluka, kojom se drastično otežavaju uslovi za rad jedne od ključnih antikorupcijskih inistitucija, zabranjavajuća je i poražavajuća, navodi se u saopštenju.

Ona oslikava odnos izvršne vlasti, ne samo prema nezavisnim institucijama, već i prema problemu korupcije, za čije se suzbijanje Vlada deklarativno zalaže, navode u Koaliciji.

U kojoj meri je namera izvršne vlasti usmerena ka ruiniranju institucionalnih antikorupcijskih potencijala, govori činjenica da se takvim potezom dovodi u pitanje opstanak institucije koja već radi sa daleko manjim brojem ljudi nego što je to neophodno i planirano, upozorava se u saopštenju.

Ukoliko Vlada i premijer ostanu istrajni u nameri da suštinski blokiraju rad institucije Poverenika, građanima neće biti teško da prepoznaju za koju se stranu vrh izvršne vlasti opredelio i čijim interesima je odlučan da služi, saopštila je Koalicija za nadzor javnih finansija.

Žalba se odnosi na rešenje Ustavnog suda koje je doneto političkom odlukom, a ne pravnim tumačenjem Ustava i Zakona o PIO i Evropske socijalne povelje.

Kako se navodi u saopštenju sindikata, žalba je utemeljena na grubom kršenje prava penzionera iz člana 20. stav 2 i člana 58. Ustava Srbije.

Ako Ustavni sud Srbije ne bude doneo odgovarajuću odluku, kojom bi se sprečila diskriminacija penzionera i nasilno oduzimanje njihove imovine, Sindikat penzionera Srbije Nezavisnost biće prinuđen da podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, navodi se u saopštenju.

Sposobnost nadležnih organa, službi i pravosuđa da nađu i sankcionišu vinovnike učestalih napada na ljude koji se bore protiv korupcije i kriminala, kako smatra Janković, najveći je pokazatelj bezbednosti građana i iskrenosti vlasti u borbi protiv korupcije, sile i bahatosti u vršenju javnih poslova.

"Društvo i država bez korupcije i kriminala, u kojima vladaju pravo, pravna sigurnost i jednakost, a ne sila i bahatost, i u kojima su prava građana, uključujući tu i pravo da ispituju i kritikuju rad vlasti, dobrodošla, a ne progonjena, najveće su i najviše vrednosti koje imamo i koje smo dužni da zaštitimo", ističe u saopštenju Janković.

Kada članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije bude napadnuta na kućnom pragu, upozorio je Janković, napadnuta je utvrđena državna politika, napadnuto je zvanično telo države Republike Srbije i napadnuta je građanka, jedna od nas.

Cilj takvih napada je strah i odustajanje, njihova poruka je da ni državna politika, ni državni organi nisu jači od korupcije i kriminala ili da nisu iskreni, i da ljudi koji im se suprotstavljaju treba da se plaše za svoj posao i život, ukazao je Janković.

Protiv takve poruke nam treba rezultat, napomenuo je Janković i ocenio da je vreme za pokazne vežbe i političke izjave davno prošlo.

Janković je svoju institucionalnu i ličnu podršku iskazao neposredno Miroslavi Milenović i drugim članovima Saveta, a posebno podržava njihove ranije izveštaje, od kojih je poslednji u nizu bio o poslovanju DIPOSA.

Istovremeno, Janković s pažnjom očekuje najavljeni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o izvlačenju novca građana iz javnih preduzeća i ministarstava preko nepotrebnog i preskupog reklamiranja u medijima.

Obraćajući se predsedavajućem, predstavniku Velike Britanije, Dačić je rekao da je uoči sednice prihvatio njegovu sugestiju da se vodi konstruktivna rasprava i to je poštovao, ali u govoru predstavnice privremenih institucija u Prištini to nije video.

Naprotiv, primetio sam izrazitu agresivnost prema Srbiji, pretnje, karakterisanje naših napora kao rasističkih i omalovažavanje ove institucije, uz konstataciju da će predstavnici privremnih institucija ove dolaziti na nivou ambasadora, rekao je Dačić.

Gospođa Čitaku, dodao je, nije nikakav ambsador i šef misije pri UN, jer Kosovo nije član UN i ne može da ima misiju.

Svaka država može da prizna Kosovo, ali se tačno zna kako ova organizacija neku državu ili teritoriju može da primi u svoje članstvo, istakao je Dačić i upozorio sve koji su već priznali Kosovo da će se pre ili kasnije sa tim suočiti i na svojoj teritoriji.

Zamolio bih te zemlje da ne vređaju Srbiju i da u prisustvu Srbije ne pozivaju one koji nisu priznali Kosovo da to urade. Svaka zemlja, pa i najmanja, ima svoje dostojanstvo i ja vas na to još jednom upozoravam, rekao je Dačić.

Radite šta hoćete, ali ovde niste doneli odluku o priznanju Kosova, već ste usvojili rezoluciju 1244, a kada je promenite, Srbija će razmisliti o svojim daljim potezima, kazao je Dačić.

On je demantovao tvrdnje Čitaku da je Srbija vodila rasističku kampanju i upitao šta je rasističko u tome što je prikazano koliko je na Kosovu uništeno crkava i što su na zidovima manastira iscrtani grafiti Islamske države.

Ceo svet sada poziva na borbu protiv islamofobije, a ja bih želeo da pozovem i na borbu protiv hršćanofobije, rekao je Dačić.

Na stav Čitaku da Kosovo neće pregovarati sa Srbijom o ulasku u međunarodne organizacije, Dačić je rekao da je za sve neophodna saglasnost Beograda i podsetio da Kosovo nije potpisalo SSP kao država, već kao teritorija.

Svi vi iz Evropske unije dobro znate da je to tačno i nemojte sada ovde da se pravite da to nije istina, kazao je Dačić.

Replicirajući Dačiću, Čitaku je rekla da Kosovo ne učestvuje u dijalogu sa Srbijom da bi doblo nezavisnost, jer je već slobodna, nezavsna i suvrene daržava i to više nikada neće moći da se promeni.

Što pre to shvatite, biće vam bolje. Pozivamo vas da prihvatite tu realnost i činjenicu i da prihvatite mišljenje Međunarodnig suda pravde, koje ste sami tražili, rekla je Čitaku.

Što se tiče glasanja u Unesku, dodala je, sada su nam nedostajala tri glasa, ali vas uverevam da ćemo naredni put uspeti.

Čitaju je istakla i da će Kosovo imati ambasadora u UN.

Znamo da nismo član Ujedinjenih nacija, ali to što nas vi ne tretitare tako, ne znači da mi ne možemo da delujemo kao da smo već primljeni, kazala je Čitaku i istakla da će žena biti šef misije Kosova u UN .

Važno je da postoji adekvatna komunikacija svih država na migrantskoj ruti, a pre svega država na zapadnom Balkanu, rekao je on na pitanje o zatvaranju granica za ekonomske migrante.

Popodne će se održati video konferencija država na migrantskoj ruti u kojoj ce učestvovati Aleksandar Vulin, rekao je Davenport i najavio da će Unija nastaviti pomoc Srbiji kada je reč o izbegličkoj krizi.

Davenport je najavio da će predsednik Evropskog saveta Donald Tusk u subotu doći u Beograd, gde će u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem istaći važnost uloge Srbije u rešavanju ogromnog izazova izbegličke krize.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštio je da su Srbija i Makedonija ograničile prolaz za migrante koji nisu iz ratom zahvaćenih područja Sirije, Iraka i Avganistana.

Prema toj odluci, kroz Srbiju na putu ka zapadu Evrope neće moći da prođu izbeglice iz Afrike i Azije, a za njih su već zatvorene granice Slovenije i Hrvatske.

Portparolka UNHCR Melita Šunjić je izjavila da su izbeglice iz drugih zemalja vraćene, tako da je na stotine njih ostalo na granici.

Prema njenim rečima, Makedonija je tri sata posle ponoći zatvorila granicu, a oko 100 ljudi je ostalo zarobljeno na ničijoj zemlji.

"Od sreda u 18 sati, Srbija je počela da u Makedoniju vraća sve osim Sirijaca, Iračana i Avganistanaca", rekla je Šunjić.

Ministar Aleksandar Vulin je rekao da su granice zatvorene za ekonomske migrante, odnosno za migrante iz zemalja za koje su u Hrvatskoj i Sloveniji "odlučili da ne mogu da uživaju njihovo gostoprimstvo".

"Nećemo dozvoliti da u Srbiju uđe niko ko ne može da nastavi putovanje. Mi nismo zemlja u koju oni dolaze da ostanu, oni kroz Srbiju samo prolaze i tako će ostati", rekao je Vulin, prenosi B92m.

Vulin je upozorio da problem mora da se reši na nivou čitave migrantske rute, te da bi jednostrani potezi mogli biti štetni i izazvati probleme, ali je naglasio i da će Srbija štititi svoju teritoriju.

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da Srbija već napravila operativni plan u slučaju da zemlje na migrantskoj ruti počnu da zatvaraju granice ekonomskim migrantima i da neće podgrevati njihove lažne nade da mogu stići u zemlje odredišta. 

Cucić je rekao da se očekuje da će ti ljudi koji su već ušli u Srbiju biti upućeni u prihvatne centre gde će čekati dva ili tri dana do političke odluke.

Inicijator proizvodnje fiće u tadašnjoj Jugoslaviji bio je legendarni direktor Zastave Prvoslav Raković, koji je državnom vrhu predstavio ambiciozan plan serijske proizvodnje modela putničkog vozila za radničku i seljačku klasu, izgradnju nove hale za montažu vozila, proizvodnju delova za automobil, kao i obuku inžinjera i radnika za rad u automobilskoj industriji.

Državni vrh je odobrio Rakovićev plan nakon čega je započela je montaža prve serije od 1.000 automobila godišnje, što je bio Zastavin maksimalni proizvodni kapacitet.

Krajem 1958. počela je izgradnja fabrike kapaciteta 82.000 vozila godišnje, koju je 6. jula 1962. godine otvorio tadašnji potpredsednik Saveznog izvršnog veća Aleksandar Ranković.

Prva faza izgradnje fabrike koštala je 30 miliona dolara i finansirana na osnovu ugovora o kreditu između Zastave i Fiata, dok je druga faza finansirana iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i iz sredstava domaćih preduzeća koja su bila zainteresovana za proizvodnju delova.

Nakon izgradnje nove fabrike automobila Zastava, u Kragujevcu, izgrađeno je i oko 200 pratećih fabrika širom zemlje.

Za tri decenije, koliko je trajala proizvodnja, sa montažnih linija kragujevačke Zastave sišlo je 923.487 fića, a mnogi su i danas u voznom stanju.

Režiser Goran Marković, snimio je 1979. godine, film "Nacionalna klasa" sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi.

Zbog velike popularnosti koju je imao i doprinosa razvoju domaće automobilske industije, postoji ideja da se u Kragujevcu "fići" podigne spomenik.

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija dostigla je srebrni nivo u proizvodnji svetske klase (WMC), u skladu sa vodećim međunarodnim standardom za organizaciju proizvodnje. 

Fabrika je pokazala izuzetnu posvećenost menadžmenta i svih zaposlenih, a najznačajnija poboljšanja postignuta su u oblasti logistike i razvoja zaposlenih, saopštila je kragujevačka kompanija.

Direktor kompanije FCA Srbija Frančesko Ćanća je rekao da je fabrika u Kragujevcu dokazala da ima jasan cilj i dobar metodološki pristup u pogledu sticanja WCM standarda.

Ovo je izuzetno brzo napredovanje u proizvodnji svetske klase, imajući na umu da je u pitanju veoma mlada fabrika koja je počela proizvodnju modela Fijat 500L u julu 2012. godine, i da je bronzani nivo WCM standarda dostigla prošle godine, rekao je Ćanća.

On je dodao da je to izvanredno dostignuće i veliki podsticaj za dalji rad i da je iskazana visoka posvećenost menadžmenta i jaka motivacija na svakom nivou u okviru fabrike.

Menadžment i svi zaposleni izrazili su zadovoljstvo i istakli da imaju motivaciju da i dalje budu snaga i pokretač kompanije FCA Srbija.

WCM sistem sertifikacije za kvalitet proizvodnje nastao je u Japanu, a postao je svetski standard, ne samo u automobilskoj industriji.

Vučić je, odgovarajući na pitanje novinara o mogućem smanjenju propuštanja izbeglica u pojedinim zemljama Evropske unije, rekao da je stigla "najava o smanjenju propuštanja broja izbeglica na 2.000 dnevno", što, dodao je, može značiti da će u Preševu za tri dana biti oko 20.000 izbeglica, jer dnevno ulazi po sedam, osam hiljada ljudi.

Vučić je istakao da je Srbija spremna da prihvati sve one koji se nalaze na njenoj teritoriji, a na pitanje gde će biti smeštene izbeglice nije precizno odgovorio, uz opasku da će to biti "duž autoputa".

On je dodao da je u Srbiji povećan stepen bezbednosti i da Srbija preduzima sve ono što je u njenoj moći da bi bezbednost bila visoka.

Preduzimamo sve što jedna mala zemlja kao što je Srbija može, a građanima ćemo u subotu pokazati u Beogradu na zajedničkoj vežbi spremnost za borbu protiv terorizma, poručio je Vučić.

On je rekao i da 99,99 odsto izbeglica čine ljudi koji nikome ne bi naudili i da su to ljudi koji su unesrećeni i proterani iz domova.

Na pitanje koliko je Evropska unija dala novca Srbiji za zbrinjavanje izbeglica, Vučić je odgovorio da je stiglo sedam miliona evra i da je UNHCR pomogao sa 2,3 miliona evra.

U narednoj godini očekujemo još 3,7 miliona evra za te potrebe, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da će generalnog sekretara NATO Jensa Stotenberga, koji u četvrtak dolazi u Beogradu, dočekati po starom srpskom običaju uz pogaču i so i da će sa njim razgovarati o svemu.

Vojska Srbije je faktor stabilnosti. Mi smo vojno neutralni i sarađujemo i sa NATO i sa svima drugima, rekao je Vučić i dodao da postoji saradnja i sa Rusijom.

Vučić je ponovio da on nije političar koji govori ono što narod voli da čuje, pa makar mu to uticalo i na rejting.

On je izjavio i da obilaskom izbeglica u Preševu, gde je bio sa visokim komesarom UN Antoniom Guterešom, radi najnepopularniju stvar u ovom trenutku, koju ne radi nijedan predsednik vlade, a to je da razgovara sa izbeglicama.

Prema njegovim rečima, oni koji najviše govore protiv izbeglica neće ih ni videti.

Slovenija ne zatvara svoje granice, a istovremeno, u saradnji sa susednim državama, preduzima sve mere za regulisanje protoka migranata, uzimajući u obzir koliko migranata može da prihvati i koliko da ih prosledi, rečeno je na redovnoj konferenciji za novinare Ureda za komunikaciju slovenačke Vlade. 

Te mere ne znače zatvaranje granica, navodi se u saopštenju Ambasade Slovenije u Srbiji.

U Sloveniju je do sada ušlo više od 221.000 migranata, a samo u ponedeljak oko 4140.

U saopštenju se podseća da je posle terorističkih napada u Parizu, koji su otvorili niz pitanja o potrebi zaoštravnja mera bezbednosti, slovenački premijer Miro Cerar izjavio da stepen bezbednosne ugroženosti u Sloveniji trenutno nije povećan.

On je naglasio da slovenački nadležni organi nadziru granične prelaze i ne dozvoljavaju prelaz nikome za koga bi detektovali sigurnosnu pretnju. Osim toga, sarađuju i sa službama drugih država.

Što se tiče ograde na graničnim prelazima, Cerar tvrdi da je to zapravo ograda koja usmerava protok ljudi i da neće zagraditi Sloveniju, sem ako to ne bude krajnje nužno, navodi se u saopštenju.

Ambasada Slovenije naglašava da je Slovenija dobro pripremila plan za postavljanje žičane ograde, postavlja je isključivo na svojoj strani granice i time nikako ne želi da prejudicira pitanje granice koja se rešava na arbitražnom sudu.

Pre govora poslanici su minutom čutanja odali poštu poginulim u terorističkom napadu na Pariz, prenose agencije.

"Oni koji su kroz istoriju pokušavali napasti Republiku uvek bi na kraju bili poraženi. Tako će biti i ovoga puta. Napadi na Pariz su napadi na našu zemlju i naše vrednosti. Nećemo ustuknuti pred njima", rekao je Oland.

Kako je rekao, Francuska će intenzivirati napade u Siriji koju je nazvao "najvećom tvornicom terorista koju je svet ikada video". Oland je dodao da su Francuzi čvrst narod, koji neće dozvoliti da se na njihovoj teritoriji razvija terorizam.

"Ovo nije rat civilizacija, jer ubice ne predstavljaju nijednu civilizaciju. Mi u ovim teškim i izazovnim vremenima moramo nastaviti da vodimo svojim vrednostima - jedinstvom i dostojanstvom", rekao je Oland.

On je istakao da su teroristički napadi planirani u Siriji, a pokrenuti iz Belgije uz pomoć iz Francuske, kao i da je Francuska zatražila od Saveta bezbednosti UN hitno usvajanje rezolucije o borbi protiv terorizma.

"Moramo nastaviti da radimo, moramo nastaviti da izlazimo. Moramo nastaviti da živimo", istakao je Oland.

On je rekao da stranci koji ugrožavaju sigurnost biti deportovani

Za Francusku je nužno da hitno deportuju strance koji predstavljaju ozbiljnu pretnju sigurnosti.

Oland je istakao daće biti otvoreno 5.000 novih radnih mesta u policiji tokom dve godine.

Najavio je da neće biti smanjivanja kapaciteta vojnog osoblja sve do 2019. godine. Na taj će način zemlja će sigurnosne kapacitete vratiti na visoki nivo iz 2007. godine.

Oland je najavio da će se sastati s američkim i ruskim predsednikom kako bi razgovarali o udruživanju snaga i uništavanju Issmaske države.

"Iskorenićemo terorizam, tako da pokret naroda može krenuti dalje... Tako da Francuska može nastaviti da vodi", dodao je Oland.

On je zatražio da se vanredno stanje u Francuskoj produži na tri meseca, kao i mogućnost da se teroristima oduzme francusko državljanstvo.

"Terorizam neće uništiti Republiku, Republika će uništiti terorizam", zaključio je Oland svoj govor.

On je na taj način posredno odgovorio poljskim i slovačkim zvaničnicima, koji su u subotu izjavili da posle onoga što se desilo u Parizu više ne mogu da poštuju plan EU o kvotama za prijem izbeglica.

Ne bi trebalo mešati različite kategorije ljudi koji dolaze u Evropu, rekao je Junker na konferenciji za medije, koju je održao na marginama samita G20 u turskom gradu Beleku.

Komentarišući činjenicu da je jedan od napadača u Parizu registrovan kao izbeglica u svim državama takozvane balkanske rute, Junaker je istakao da je on, u svakom slučaju, kriminalac, a ne izbeglica ili azilant.

Pozvao bih sve u Evropi koji pokušavaju da promene plan koji smo usvojili da budu ozbiljni i da se ne prepuštaju prvim porivima koji mi se ne sviđaju, rekao je Junker, prenosi AP.

Bez obzira na to što jasno mogu da vidim u čemu je problem, dodao je, ne vidim potrebu da menjamo zajednički generalni pristup tom pitanju.

Teroristički napad u Parizu pokazuje šta u budućnosti čeka Evropu ako bude dozvolila da islamski teroristi, sakriveni među migrantima, nesmetamo uđu na njenu teritoriju, istakao je Popović.

Prema njegovim rečima, Srbija u ovoj situaciji treba na sve načine da pomogne Francuskoj, ali pre svega mora da gleda kako da zaštiti našu teritoriju i naše građane od terorizma.

Od danas ne sme da bude masovnog propuštanja migranata, već ulazak u državu treba omogućiti samo učesnicima u teretnom i putničkom saobraćaju koji za ulazak u Srbiju poseduju urednu dokumentaciju, istakao je Popović.

On smatra da duž granice odmah mora da se rasporedi vojska i što pre treba započeti izgradnju zida, koji će u budućnosti štititi Srbiju od nekontrolisanog priliva migranata, među kojima se, prema relevantnim obaveštajnim podacima, nalazi veliki broj terorista Islamske države.

Među migrantima koji putuju "balkanskom rutom" nalazi veliki broj terorista pripadnika Islamske države,izjavio je danas Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije (SNP). 

On to zajkljulčuje iz informacije koju je saopštio grčki ministar unutrašnjih poslova, Nikos Toskas, da je jedan od učesnika terorističkog napada u Parizu, kod kojeg je pronađen sirijski pasoš, ušao u Grčku u oktobru ove godine.

"Ova informacija je poruka za sve one u našoj zemlji koji su olako odbacivali upozorenja bezbednosnih službi iz celog sveta, uveravajući građane Republike Srbije da se među migrantima ne nalazi nijedan terorista", navodi Popović u pisanoj izjavi koju prenosi njegova partija.

Nažalost, trebalo je da se dogodi teroristički napad u kojem je poginulo 127 ljudi, da bismo ta upozorenja počeli da shvatamo ozbiljno.

Danas su sve zemlje EU najavile jačanje kontrole svojih granica i pooštravanje politike prema migrantima zbog straha od terorizma. Srbija treba da radi isto što i zemlje Evropske Unije. Ali događa se suprotno. Dok čitava EU jača svoje granice, Srbija i dalje najavljuje opremanje prihvatnih centara za migrante.

Srbija ne sme da postane karantin za migrante pred vratima EU, ističe Popović.

SNP zahteva da Vlada što pre hermetički zatvori granicu sa Makedonijom za nelegalni i nekontrolisani ulazak migranata, a među njima i potencijalnih terorista, na teritoriju Srbije.

U dvogodišnjem regionalnom izveštaju za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu navedneo je da je većina privreda u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim Srbije, zabeležilo je relativno jak rast, a Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014.

U 2016. se očekuje da se prekine pad privatne potrošnje u Srbiji i da ovaj pokazatelj pređe u zelenu zonu, mada će sa 0,5 odsto to i dalje biti najsporiji rast u regionu. Srbija je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja ima pad privatne potrošnje ove godine, po proceni MMF-a od 0,8 odsto, a pad je beležila i 2014. godine.

 Domaća tražnja će od blagog pada od 0,1 odsto naredne godine preći u rast od 0,9 procenata.

 Srbija je sa Rumunijom i Hrvatskom, medju zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda.

Procenjeno je da će budžetski deficit Srbije u 2016. iznositi 3,9 odsto, što je gotovo isto kao i ove godine kada je četiri odsto.

 Srpski spoljni dug će, prema procenama, u 2015. iznositi 86,3 odsto, i 2016. godine ostaće nepromenjen.

Antić je izjavio novinarima da će za povećanje akciza biti potrebna izmena zakona i da on očekuje da se to veoma brzo dogodi, ali nije dao druge detalje.

Prema Antiću, pad cena goriva na svetskim berzama uticao je i na smenjenje cena u maloprodaji, kao i da ima prostora za izmene akciza.

Antić je naveo da će povećanje akciza na gorivo "biti u funkciji povećanja plata i penzija".

Govoreći o energetici Srbije i smanjenju emisije štetnih gasova, Antić je rekao da Srbija neće odustati od korišćenja uglja, ali je dodao da će to činiti na odgovoran način koristeći najnovije tehnologije.

On je objasnio da će Srbija na taj način doprineti zaštiti životne sredine.

U Beogradu je danas održana konferencija posvećena energetskoj bezbednosti i zaštiti životne sredine.

Odlučili smo u Srebrenicu uložiti 10 miliona KM. Zamolili smo i predstavnike Privredne komore Srbije da dodaju sredstva, rekao je Vučić.

Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković rekao je na kraju svečanog dela konferencije u Srebrenici da je zadovoljan obećanjima, javlja Klix.ba.

"Imali smo priliku čuti ohrabrujuće poruke. Mi nismo očekivali ovoliko novca iz Srbije. To će za nas baš mnogo značiti. Opravdaćemo njihovo poverenje. Hvala i Dodiku za njegovu pomoć, to će znatno doprineti našem budžetu", rekao je Duraković.

Čak i kada bismo sada završili možemo reći da je konferencija uspešna. Sutra će konferencija biti radna, investitori će međusobno razgovarati. Ja sam presretan i veoma zadovoljan, dodao je on.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je zadovoljan što će Srebrenica biti pomognuta da reši važne probleme.

Obećao je da će vlast iz RS nastaviti da pomaže ovaj kraj.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić čestitao je Durakoviću na organizaciji konferencije.

"Ovim pokazujemo da o Srebrenici ne mislimo samo 11. jula. Siguran sam da će Srebrenici pomoći i Vlada FBiH i Vijeće ministara. Srebrenica mora postati mjesto suživota i ugodnog življenja", naglasio je Zvizdić.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da veruje da će danas biti okrenuta nova stranica za Srebrenicu.

"Raduje prisustvo Vučića, jer Srebrenica ima izuzetne resurse i to treba iskoristiti. Moramo sve učiniti da pokrenemo ovaj kraj", rekao je Izetbegović.

Vučić položio je danas venac na spomen obeležje u Memorijalnom centru u Potočarima, gde su sahranjene žrtve genocida počinjenog 1995. godine.

Vence na obeležje položili su i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, u pratnji premijera Željke Cvijanović, predsednik Saveta ministara BIH Denis Zvizdić, načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković, predstavnici drugih delegacija koje su učestvovale na investicionoj konferenciji.

Delegacije predvođene Vučićem i Izetbegovićem obišli su memorijalni centar u kojem je sahranjeno 6377 ljudi.

Na investicionoj konferenciji u Srebrenici Vučić je izjavioda je Vlada Srbije jutros donela odluku da izdvoji 10 miliona maraka, odnosno pet miliona evra, za tu opštinu u Bosni i Hercegovini (BiH). 

Nisam došao da obećavam, ali to što kažemo to ispunimo, rekao je Vučić i napomenuo da će od tog iznosa četiri miliona maraka direktno opštini Srebrenici biti odmah na raspolaganju u ponedeljak, a ostalo je za projekte.

Nije danas jednostavno izdvojiti taj novac, naši ljudi su štedeli, postigli smo dobre rezultate u ovoj godini, a zajednički, sa vama, sa BiH i Republikom Srpskom (RS) želimo da oformimo tim koji će da radi na projektima, rekao je Vučić.

Naše i vaše lokalne kompanije da rade na projektima, od tri miliona evra i taj novac je spreman odmah, dodao je on.

Mi smo odluku doneli, želite li da ulažemo u škole, imate 10 osnovnih i jednu srednju školu, u puteve u koje vidimo da mnogo treba da se ulaže, za šta god, mi smo spremni i taj novac stoji na raspolaganju odmah, rekao je Vučić, uveren da će se naći najbolji način da se utroši.

Kako je ocenio, svi Srebreničani, i Bošnjaci i Srbi, moći će da računaju i na više posla i bez sumnje na bolji život, jer to je veliki novac za jednu malu opštinu.

Vučić je naveo da je danas delegacija Srbije posetila Potočare i odala poštu žrtvama.

To ćemo uvek da učinimo, ali ovde smo da bismo slavili život i ulagali u zajedničku budućnost, rekao je premijer Srbije.

Srbija gleda u budućnost. Mi Srbi želimo najbolje odnose sa Bošnjacima, da gradimo zajedničku budućnost i narednih 100 godina provedemo u miru, poručio je Vučić.

Želimo da svima bude bolje, da živimo bolje, a ovo je samo naš mali doprinos takvoj zajedničkoj budućnosti, rekao je on, uz uverenje da se nikad neće zabotraviti, već da će umeti da se osudi sve loše iz prošlosti.

Vučić je načelniku opštine Ćamilu Durakoviću i Srebreničanima zahvalio na gostoprimstvu i naglasio da je Srbija to malo što je uradila, uradila istinski, punog srca, zarad dobrih bratskih odnosa sa Srebrenicom i Bošnjacima.