Srbija

11. 10. 2011

Razlozi za rebalans

Beograd - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da rebalans budžeta predviđa smanjenje budžetskih prihoda koji će iznositi 707 milijardi dinara, rashode od 850 i budžetski deficit od oko 143 milijarde dinara.

Obrazlažući predlog rebalansa budžeta za ovu godinu u Skupštini Srbije, Cvetković je  rekao da je predviđeno da se 39,4 odsto izdvaja za socijalnu zaštitu, 17,6 za odbranu, javni red i bezbednost, 15,3 za obrazovanje i nauku, 11,8 za podsticaje za privredu, zapošljavanje i poljoprivredu, dok su 3,8 odsto transferi ostalim nivoima vlasti.  Predviđeno je, takođe,i da se izdvoji 3,7 odsto za troškove administracije, 8,4 odsto za sport, kulturu, kamate, zaštitu životne sredine i drugo. On je naveo dve grupe razloga zbog kojih bi trebalo da se donese rebalans budžeta, prva grupa su razlozi na strani prihoda, a druga na strani rashoda u odnosu na aktuelni budžet.

Govoreći o razlozima za usvajanje rebalansa budežta na strani prihoda, Cvetković je naveo da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave predviđeno da se sredstava od poreza na zarade ne uplaćuje u centralni budžet, već se uplate u najvećoj meri prebacuju u lokalne budžete, tako da će prihodi u centralnom budžetu biti niži. On je rekao i da su se posle značajnog rasta u prva dva kvartala ove godine u trećem kvartalu pojavili određeni znaci koji ukazuju da bi možda nova kriza, koja se dogodila u evrozoni, mogla da ima uticaj i na Srbiju.

“Zbog toga, imajući u vidu da nismo usamljeno ostrvo, razmatrali smo pitanje procene rasta bruto domaćeg proizvoda za tekuću godinu. Napravljeni su novi obračuni, zaključeno je da je realistično da se rast planira u nivou od dva odsto, što je manje od onoga što je planirano ranije, i to dovodi do smanjenja prihoda u budžetu”, rekao je Cvetković. Prema njegovim rečima, na strani rashoda, razlozi za donošenje rebalansa budžeta su prevashodno vezani za socijalna davanja, penzije i plate u javnom sektoru "u onom deli koji se vezuje za rast inflacije".

On je rekao i “da je suština deficita u osnovi posledica izostalih prihoda u odnosu na originalna očekivanja”. Cvetković je podsetio i da su predstavnici Vlade razgovarali sa Međunarodnim monetarnim fondom oko nastavka aranžmana koji će Srbiji biti od velike koristi ako dođe do zaoštravanja krize u narednom periodu. Govoreći o osnovnim karakteristikama rebalansa, on je rekao da je to socijalno odgovoran budžet, tako da će bez obzira na umanjene prihode, za najugroženije kategorije, primaoce socijalnih davanja, penzionere biti obezbeđeno dovoljno sredstava.

Ovaj budžet podstiče privredni rast tako što su odobrena dodatna sredstva za taj podsticaj. On je rekao da rebalans potvrđuje politiku smanjenja javne potrošnje koja je u prethodnoj godini bila 45,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u ovoj godini će iznostiti 43,8 odsto. Rebalansom je predviđena struktura zaduživanja neophodna za finansiranje deficita koji na konsolidovanom nivou države iznosi 153 milijarde dinara.

Cvetković je rekao i da kapitalne investicije i podsticaji za privredu i poljoprivredu prelaze iznos deficita, odnosno zaduženja za oko 30 milijardi dinara, što znači da se zaduženje ne koristi za plate i penzije, već isključivo za izgradnju infrastrukture i za podsticaje privrednog rasta. On je rekao i da će pored podsticaja predviđenih rebalansom budžeta Vlada stvoriti i dodatne mere kako bi u postkriznom periodu obezbedila uslove za dinamičan rast srpske privrede.

Novinarka Leposava Čolić