Studenti javljaju

16. 07. 2012

„Dresura“ putnika na suvo

Beograd - Firma koja izdaje i prodaje karte za Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu uvela je nova pravila ulaska u vozila GSP-a i pojačala kontrolu, ali Gradsko saobraćajno preduzeće nije preduzelo ništa kako bi putnicima omogućilo primenu tih novih pravila! Sve se, na najprimitivniji način, kako to obično biva u Srbiji, svelo na „dresuru“ stanovništva „na suvo“, pretnje građanima i kontrolu da li kupuju i poništavaju karte, a niko ne pominje „sitnice“ kao što su: nepostojeći red vožnje GSP, ili formalno postojeći po kojem autobusi ne saobraćaju, nedovoljan broj autobusa i tramvaja, lošu organizaciju protoka saobraćaja u gradu, udobnost u vožnji, kvalitet prevoza...Sve su to stvari koje bi prvo trebalo dovesti u red, a zatim s pravom insistirati na disciplini pri ulasku u vozila i u kupovini karata.

Godinama sam živeo u Holandiji. Tamo nema „visokotehnološkog sistema“ kao što je bus plus. U ovoj zemlji visokog životnog standarda, putnici kupuju takozvane  „pantljičare“ - karte sa više podeljaka. Broj podeljaka , zavisno od zone, putnicima koji disciplinovano (bez izuzetka) ulaze na prednja vrata autobusa , vozač ručno poništava pri ulasku u vozilo. E, ali u toj zemlji, zavisno od linije, autobusi u gradskom saobraćaju idu u razmacima od pet do sedam minuta! U teoj zemlji na svakoj stanici gradskog prevoza stoji istaknut red vožnje za vozila koja tuda prolaze, a odstupanja, bilo da autobus dođe ranije ili kasni, nije veće od 15 do 30 sekundi! Tačno možete da izračunate koliko vam je vremena potrebno da stignete iz jednog kraja grada u drugi. Kad se dogodi da autobus dođe minut ili dva kasnije, vozač uljudno objašnjava putnicima, a uvek neko pita za razlog. Nema svađa, nema ružnih reči. Građani ne pomišljaju da izađu iz autobusa na vrata predviđena za ulaz, ne guraju da uđu pred vratima vozila, niti uskaču na srednja i zadnja vrata kad vide da na ulazak na prednja moraju da sačekaju da uđe nekoliko putnika pre njih, a autobus prazan i nikog nema na vratima koja su otvorena a služe za izlaz. Čudo!

U autobuse ulaze i majke s decom u kolicima, kao i invalidi u invalidskom kolicima. Na sredini autobusa je obezbeđeno mesto za dvoja kolica. Sva vozila su na gas (kod nas je puštanje nekoliko takvih autobusa na liniji broj 26 najavljeno maltene kao čudo) i niskopodna (kod nas je to mislena imenica, iako na nekim vozilima piše da su niskopodna, ali s obzirom na visinu trotoara i hidrauliku, to je čista obmana). U autobusima nema gužve, svi sede, izuzetak su jedino sat , dva tokom dana kad zaposleni idu na posao ili se vraćaju kućama. Tada čak mora i da se stoji. Zimi u vozilima radi grejanje, leti klima. E, kad sve to taklo bude i u Beogradu, a moja je procena da neće sve dok ne bude napravljen metro, a mislim da ni potom gužve u autobusima i tramvajima neće prestati, insistiranje na disciplini pri ulasku u autobuse je ravno bezobrazluku.

Ljudi moraju da nauče da se ponašaju, ali prvo - tome ih ne mogu naučiti kontrolori Bus plusa, niti komunalna policija ili ko već. To se uči u porodici, od malih nogu i zove se deo domaćeg vaspitanja, a uključuje, pored ostalog, i bacanje otpada van korpi za đubre, bacanje žvaka i pikavaca na trotoare, pljuvanje na ulici, ispijanje alkoholnih pića na ulicama... To je, nažalost, u Srbiji apsolutno zakržljalo. Sve što je red normalno ponašanje u Evropi kojoj stremimo, u Srbiji je predmet podsmeha. Što prostije i primitivnije, to bolje. Dok god deca u porodici ne nauče pristojnom ponašanju, dok iz kuće ne iznesu vaspitanje, biće potrebno da nas razni distributeri karata disciplinuju, da nam naplaćuju kazne. I opet, da ne postignu ništa. Jer, ne mogu ako na stanici čeka 100 ljudi, autobus ne dolazi sat vremena, a kad stigne pun je, pa tamo gde bi ljudi trebalo da ulaze, počnu da izlaze oni iz autobusa, a među onima koji žele da uđu krene prepirka ko je prvi došao i koji su to malobrojni koji bi mogli da se ukrcaju u prepuno vozilo.

Svetozar Spasić, foto B92