Studenti javljaju

20. 07. 2012

Umrlica kao - mural!

Beograd - Čudni novokoponovani običaji uzimaju maha u Beogradu. Posle obeležavanja nekih javnih mesta u gradu, uglavnom saobraćajnica, na kojima su pojedine osobe nesrećnim slučajem izgubile život, isticanjem fotografija tih ljudi, postavljanjem kandila, krstova, venaca…, na red su došle i fasade zgrada u Beogradu. Tako je deo fasade zgrade u centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milutina i Njegoševe, iznad Slavije, oslikan kao nadgrobni spomenik!

Nepoznati autor, pretpostavljam plaćen da napravi ovaj “mural”, iskoristio je prostor dužine čak oko  četiri metra i visine veće od dva metra za veliki portret pokojnika, napisao je godine njegovog rođenja i smrti, ime i kratku poruku. Bio je uviđavan pa je poštedeo tablu sa imenom ulice, a mogao je da je jednostavno skine ili prefarba. Nije bilo lako. Za ovaj višečasovni posao, sigurno je osim materijala (vodotporne, fasadne farbe), trebalo pripremiti podlogu, pa imati, ako ne malu skelu, ono bar velike merdevine.

Raznoraznim grafitima - običnim, ponekad i simpatične sadržine, pa porukama i parolama, takozvanih najvijačkih grupa, pa političkim, vulgarnim…na fasadama beogradski zgrada, pridružili su se tako i iscrtani likovi pokojnika! Neprilično pa i primitivno!

Šta bi se dogodilo kada bi svako na javnim mestima pisao šta mu padne na pamet i gde god mu padne na pamet? Ionako išarani nesrećni Beograd, a ovakvog iživljavanja nisu pošteđene kako fasade zgrada pod zaštitom države tako i tek izgrađena i sveže okrečena zdanja, bio bi velika oglasna tabla prepuna ličnih poruka. Od onih “kupujem - prodajem”, čestitki za rođendane, venčanja i godišnjice, oglasa iz rubrike “tražim partnera”, uvreda namenjenih  onima s kojima je autor u lošim odnosima, do čitulja i umrlica. Pa onda - “koliko para, toliko muzike”: što veći zid i što veća slika i poruka, jer na emocijama, kakve god one bile, a potrebno je da ih svi zapaze, onaj ko ima para ne štedi.

Svojevrsni teror beogradskog duha, kulture i Beograđana.

 

Mira Nikolić