Studenti javljaju

06. 09. 2012

Neravnopravna ravnopravnost

Beograd - Događaju mi se istovremeno dve različite stvari. Prva:gotovo svakodnevno na beogradskim ulicama srećem ručno sklapana vozila, nalik na motokultivatore, koja služe za skupljanje sekundarnih sirovina. Sastavljenim od delova Fića, Spačeka, Trabanta…sa nastrešnicama ili “kabrioleti”, sa većim ili manjim tovarnim delom, jedno im je zajedničko: nisu registrovani.

Policijske uprave nemaju o njima nikakvu evidenciju, niti su ova vozila osigurana, a vlasnik je onaj ko je za upravljačem. Često ih voze maloletnici. Policija ih ne zaustavlja, ne kontroliše, ne isključuje iz saobraćaja zato što nisu registrovana. Kreću se i glavnim gradskim ulicama. Nije retko da, manevrišući oko kontejnera, i između parkiranih automobila, neki i zakače, ogrebu, oštete. Pa, ako vlasnik to i vidi, zaustavi vozača, pozove policiju, kao da se ništa nije dogodilo. Upravljač takvog sklepanog vozila po pravilu nema nikakve isprave, vozilo nije registrovano, niti može biti, šteta ma kakva i kolika bila ne može biti naplaćena, jer vlasnik nema novca. Polisa osiguranja je, naravno, mislena imenica, i policija, ako  naiđe, diže ruke.

Šta e bilo, bilo je i - kao da se ništa nije ni dogodilo. Najzad, ili na početku, sve jedno je, glavni argument da se akteri incidenta, a viđao sam ih po gradu, prave kao da mničeg nije bilo, je što je jedan od učesnika, vozač opisanog neregistrovanog vozila Rom. I zbog toga prolazi bez posledica za nešto što je učinio pogrešno.

S druge strane, svakodnevno smo suočeni sa apelima za ravnopravnost Roma i toleranciju.

Ako je tolerancija dozvola da ovakva vozila špartaju po glavnom gradu, onda smo i tu ravnopravnost i toleranciju nakaradno primenili, i od nje zvanično napravili negaciju. Jer, ako smo svi ravnopravni, ako svi moramo da registrujemo prevozna sredstva, ma kakva ona bila, pod uslovom da su ispunjeni tehnički uslovi, zašto bi neki od nas bili pošteđeni toga samo zato što su pripadnici drugog naroda ili su pri dnu socijalne lestvice, a da takva pošteda ili tolerancija nigde nije propisana i ozvaničena.

Država bi mogla da organizuje proizvodnju specijalizovanih malih tipskih terertnih vozila, trotočkaša za specijalne namene. Mogla bi ovaj projekat da ponudi i privatnim firmama koje daju najpovoljnije uslove. da ih po niskim cenama ponudi svima, ili da ih, jednostavno, na teret budžeta dodeli besplatno socijalno ugroženima koji se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina. Što bi, možda, bilo i najbolje, a I ne bi mnogo koštalo, po principu po kojem je, recimo, organizovano pokrivanje troškova za besplatne udžbenike, ali u mnogo manjem obimu. Uz uslov da takva vozila onima kojima budu dodeljena, na osnovu socijalmnih kasrata lokalnih samouprava, služe isključivo za sakupljanje sekundarnih sirovina. Vlasnici bi morali da ih registruju, takođe pod povoljnim uslovima, uz minimalne dažbine, ili bi čak I te troškove pokrio budžet.

 Sve to nije tako jednostavno, ali ne i neizvodljivo. Ako hoćemo da budemo uređena država i to je jedan od načina.

M.Stanković