Pošalji prijatelju

Zabava

Beograd 24. 11. 2015

Kriju se nepoželjne vesti

Beograd - Sociolog Ratko Božović ocenio je danas da se u Srbiji "spinuju" događaji i ličnosti i da se u prividnoj aktuelnosti pojedinih tema skreće pažnja sa suštinskih problema sa kojima se društvo suočava i da se prikrivaju nepoželjne vesti.

Na debati Centra za demokratiju pod nazivom "Medijsko spinovanje kao forma uznemiravanja javnosti", Božović je ukazao da se selektivno iznose činjenice i prikrivaju nepoželjne vesti.

"Neumerenom hvalom i preuveličavanjem doprinosa ciljne grupe ili favorizovanog pojedinca pribegava se čak i providnim manipulacijama zbog dobijanja pozitivnih poena u javnosti", smatra Božović.

Božović je napomenuo da se u momentu kada je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić trebalo da putuje u Kinu "dogodilo čudo neviđeno" na televiziji i da je premijer nagovaran da ne putuje zbog navodnog državnog udara.

"Ispričala se neka priča neverovatna. Pobrojani su neki ljudi koji nisu sasvim, po mišljenju novinara, u ljubavi sa premijerom, jer ovde ne samo da bi trebalo da aplaudiramo premijeru nego bi bilo poželjno da ga volimo. Pa, ko nije sposoban da ga voli, onda je on sporan", tvrdi Božović.

On je dodao da "poprilično" gleda televiziju, ali da tako nešto nije u životu video.

"To mi je, malo sve ličilo, na metodologiju samog premijera. Kada premijer dođe...to su opšta mesta da to što on čini nikada niko nije učinio u toj meri, tako briljantno, tako svetski i tako dalje. To je već priča samohvaljenja", smatra Božović.

On je naveo i da je nelogično to što premijer tvrdi da je 90 odsto ljudi u Srbiji protiv njegovih reformi, a da sa druge strane ima podršku 50 odsto opredeljenih birača.

Predsenik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović, koji je i predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, rekao je da "spinovanje" služi tome da se, ili odvrati pažnju od ključnih stvari ili da se pripremi javnost za pojedine događaje.

Prema Mićunoviću, javnost se u svakom slučaju obmanjuje bez obzira kakav je tačno cilj spinovanja.

Mićunović smatra da institucije demokratije danas u svetu nemaju odlučujući uticaj već da se odlučuje iz centara finansijske i vojne moći.

"Ono što je bitno jeste da javnost postaje poslednje uporište borbe za slobodu, jednakost i demokratiju i za nešto što možemo zvati ključnim vrednostima da bi naš život imao moralni smisao", naglasio je Mićunović.

Mićunović je ocenio da je zbog toga važnost da se javnost brani i neguje, kao i da jedina odbrana u ovom trenutku nije u institucijama nego u javnosti.

Ono ponižavanje parlamenta koje danas imamo, suda, tužilaštva je moguće, jer su te institucije ispražnjene od moći, ali ostaje javnost od koje se plaše i zbog toga sa njom manipulišu, smatra Mićunović.

Vesna Marjanović, poslanica Demokratske stranke, rekla je da je ohrabrujuće to što je u izveštaju Evropske unije o Srbiji na visokom mestu istaknut problem medijskih sloboda i da je konstatovano da medijski zakoni nisu doveli do pluralizacije medija.

Ona je ukazala da se u izveštaju konstatuje i nedostatak kritičkog mišljenja, kao i da se nada da će taj izveštaj Evropske unije biti jedan od oslonaca u borbi za nezavisnost medija.

Marjanović je podsetila i da je Evropska komisija pohvalila medijske zakone, kao i stručna javnost.

"Ja ne mislim da su ti zakoni uzrok onoga što se desilo, ali jeste činjenice da, nažalost, nisu doveli do promene i poboljšanja kada su u pitanju medijske slobode. To i jeste paradoks našeg trenutka", ocenila je Marjanović.

Sociolog Vesna Pešić smatra da malo onoga što piše u izveštaju Evropske unije o Srbiji dopire do šire javnosti.

Ono o čemu govori opozicija za razliku od devedesetih godina ne stiže dublje od nekog vrlo malog kruga ljudi koji to prati svakog dana, rekla je Pešić i navela da je slična situacija i sa izveštajem Evropske unije.

Novinar Milenko Obradović, foto FoNet

Nema komentara.